Val, realno!

13:39

 

Moj novi najbolji drugar "netbook" laptop i ja za trpezarijskim stolom. Pomerila sam mrve od ustajalog hleba, kod nas se hleb kupuje danas za sutra. Prosto mi je neverovatno da dvoje ljudi od 75 godina nisu naucili koliko ce hleba biti potrebno da se nas petoro najedemo za danasnji rucak. Fazon je da ostane za sutra. Kod mene u kuci je deda zaduzen za kupovinu hleba. Svako jutro ustane, obuce se, prica o politici i komsiluku od kako je otvorio oci, onda ide u radnju i kupi prepecen hleb, da mu je gornja korica tamna, skoro crna. To se njemu dopada, meni je uzasno gorko, ali pojedem. Nije kao da imam izbora.

 

Vec je pocela cetvrta godina kako zivim ovde sa njima. Posle razvoda matoraca 2008, sledece godine u februaru mi se ovde pridruzuju mama i brat. Porodicna idila, tri generacije pod istim krovom u dvosobnom stanu. U poslednje vreme ne spavam sa mamom i bratom u sobi, nego iznesem madrac u trpezariju, pomerim sto i tu spavam. Iskreno, ne znam sta mi je gore, da me brat svako jutro preskace i rusi mi carape na glavu ili da slusam dedu kako mljacka dok doruckuje pihtije i prica i dalje o politici i komsiluku. Najteze mi pada kada ga slusam kako psuje Boga, puna su mu usta psovke, a meni dodje da povratim.

 

Ona prica o idili je cist sarkazam, ovde su porodicni odnosi tabu tema, razgovori se svode na to ko ce koga vise da uvredi, ko ce koga da optuzi vise za neku glupost... Ne znam vise ni sama kako da definisem ovo ludilo koje gledam svaki dan. Npr, Bata je visestruko ometen u razvoju, autistican. Prekjuce je napunio 21 godinu. On ima neke svoje fazone, rituale, desavaju se u odredjeno vreme i u toku ili nakon odredjenih radnji. Vecina njegovih vremenski ogranicenih rituala se desavaju za kompom, npr. slusanje muzike, igranje igrice, gledanje klipova na youtube-u, googlovanje aviona itd. Recimo, za rucak mora pre mene da pojede supu. To je neki fazon od kako smo bili klinci, pa nam baba, da ne bismo fantazirali oko toga ko sta voli, a ko sta ne voli, napravi takmicenje u fazonu "ko prvi pojede-CAR". Naravno, kao deca smo se primili, a Bati je i dan danas to ostalo urezano kao deo svakodnevnice. Kada ode u wc da 'nja ili 'sha, posle pustanja vode lupa nogama, ne kontam bas najbolje u cemu je stos, ali bez toga ne ide. Takvi fazoni idu seniorima, pogotovo dedi, na zivce do te mere da su u stanju da urlaju na njega, da ga vredjaju, a on protiv toga jednostavno ne moze. Onda krecu optuzbe na racun vaspitanja koje je povukao iz kuce, pa hule na rodjenu cerku, nasu majku, kako je ona "kriva" sto je on takav. A da ne izostavim problem "sta ce komsiluk reci?!"

 

Nedavno je mama upoznala jednog Zorana, lik je potpuna suprotnost njoj, koja je puna zivota nakon razvoda, vesela, nasmejana, sali se, nosila je garderobu u boji neko vreme, a on je, sa druge strane, nedefinisan karakter, nezanimljivo misteriozan, povucen, ne ume ni na pitanje "kako si" da odgovori jednostavno "dobro" ili "lose", nego izmedju te bele i crne krajnosti postoji 600 sivih nijansi njegovog trenutnog stanja koje cutke prebira po glavi, pa ti nakon pola sata odgovori sa "pa...", sto me navodi da izbegavam bilo kakav razgovor sa njim. Vidim da je mama zadovoljna, tako da sam odlucila da joj u poslednje vreme nista ne govorim za taj odnos, nema svrhe. Prolazi je polako zaljubljenost, pa je pocela malo vise da se posvecuje porodici, sto nije bio slucaj do nedavno. Ali, ne bih o tome.

 

U pocetku te mamine i Zoranove ljubavi sam zivela sa Dusanom u garsonjeri u Aleksandrovoj zgradi na bulevaru. Dosli su jednom kod mene dok je Dusan bio u poseti kod svojih u Skugricu. Napravila sam im veceru, nas dve smo pricale o nekim smesnim situacijama iz proslosti, od njega nisam zapamtila ni jednu recenicu, ni jednu reakciju...

 

Dusana sam upoznala 2010 godine u Dvoristu. Bila sam na njegovoj svirci sa tadasnjim momkom i sve vreme gledala njega kako svira, analizirala svaki njegov pokret i divila se emociji koju pruza kroz svoju muziku. Kasnije te godine raskidam sa Nemanjom zbog nedostatka emotivne podrske, napravio je od mene malo hladnu osobu, ali to nisam razumela tada bas najbolje. Sada kad vidim koliku ljubav je Dusan u stanju da pruzi, prepoznajem sebe od pre par godina, ali su razne situacije, okolnosti i ljudi ubili to u meni. Daleko od toga da ja njega ne volim, nego sam zakazala na recima i ispoljavanju tih emocija. Nadam se da ga to ne boli, zna on da ga ja volim.

 

Poceli smo da se druzimo negde oko avgusta ili septembra, toliko je spontano teklo, da ne znam tacno kako je sve to islo... Pitala sam ga da svira u Tiri, dopala mi se ideja da tu emociju koju on poseduje i ume da je prenese na publiku uvedem u svoju Tiru. Nekad sam jako volela taj bend. Dolazila sam tada skoro svako vece kod Duleta u Laze Kostica 3. Odusevilo me je kako stan jednog studenta pusaca moze da izgleda toliko uredno, ukusno i mirisi! Prosto mi je bilo osvezenje nakon Nemanjinog stana koji je uvek smrdeo na budj, uvek pun prasine, kupatilo neuredno, puno dlaka i prljavo... Bljak. Prijao mi je tada Dusan, nacin na koji razgovara, predstavlja sebe, svoju porodicu, kako se oblaci, gestikulira, trepce, gleda, smeje se, kako uvlaci dim od cigarete kroz nozdrve, zapazala sam svaki detalj, obracala paznju na svaku rec, bilo mi je interesantno i prijalo mi da provodim vreme sa njim. Dugo se nisam nekome toliko posvetila. 

 

U medjuvremenu napravim najvecu gresku u izboru muskarca, razocaram sebe i svoje dotadasnje iskustvo u vezama. Osecala sam se kao da nista nisam naucila. Naime, naisao je Bogdan, zeleo me je na najbolesniji nacin i ja sam na to pala. A mama mi je rekla, jos dok sam bila mala "nemoj nikad da budes sa onim koji zeli da bude sa tobom", a to je ovde, izgleda, bio jedini razlog. Ta veza od mesec dana je bila mucenje, ogavstina, gluma povrh svega, jer sam htela da ubedim sebe da je ta bolest koju on pruza iskrena ljubav i da zasluzuje da mu je vratim. Gusilo me je, nisam se pronalazila u tom odnosu, bilo mi je muka od svakog poljupca, grozno je sto ovo sve pisem, ali zaista je tako. Ostavila sam ga na najodvratniji nacin, preko telefona, na Dusanove oci. Najveci blam, fail, sramota koju sam dozivela.

 

Dusan me je u to vreme zeleo, zaljubljeno me gledao, a ja sam se plasila da nisam dorasla zadatku. Drzao me osecaj da ga nisam vredna, da cu ga povrediti. Priznao mi je da je zaljubljen, ali sam mu rekla da ne bih da rizikujem prijateljstvo. Kakav uzasan klise, trebala sam da mu iskreno kazem da nemam muda. Jos dok je trajalo sve sa Bogdanom sam mu pred drugaricom Sanjom pruzila ruku i rekla "ako se ne udam za Bogdana, udacu se za tebe". Videla sam ga tada kako treperi od srece, sama njegova radost je mene usrecila. Taj osmeh mi je bio sve na svetu. Rukovali smo se i zapecatili svoju sudbinu.

 

Posle raskida sa Bogdanom i noci provedenoj kod Dusana uz Gorki list i "zpu", dan ili dva kasnije dolazim sa Strahinjom i Ivanom kod Duleta, tamo sede Sanja i njen dragi Bane, nesto sam bila kratkofitiljno raspolozena. Sanja je odmah ugrabila priliku da me pita da li cu ispostovati dogovor za udaju za Dusana, na sta sam joj obrusila i rekla joj da se ne mesa u ono sto je se ne tice. Nisam se osecala prijatno to vece. Tada sam najvise osecala tu nesigurnost da necu ispuniti njegova ocekivanja, da necu umeti da ga volim kako je njemu potrebno, tj. da tu ljubav necu znati da ispoljim, a ni od njega da primim. Posle svih svojih veza u kojima sam se suzdrzavala od bilo kakve "preterane" ljubavi, kako se tada to shvatalo, i u kojima ja nisam bila voljena ni bila planirana za bilo kakvu buducnost, zaboravila sam da slusam svoje emocije i bojala se da cu ga povrediti. Izbegavala sam da ostajem sama u stanu sa njim, kad Strahinja i Ivana odlaze, odlazim i ja sa njima. 

 

Bila sam u konfliktu sa svojim emocijama, stavovima, iskustvima, a najvise strahovima, dok nisam odlucila da se prepustim. Skinula sam Dusanu sa neta sve akorde koji postoje, sve moguce hvatove i varijacije i javila mu da cu to da mu donesem. Bio je to 17.11.2010. Dosla sam kod njega predvece, bili smo sami celo vece. Pregledao je kratko ono sto sam mu donela, zahvalio se, odusevio se i gledao me lepse nego ikad, ali se suzdrzavao zbog mojih dotadasnjih debilnih izjava tipa "zelim da budemo samo prijatelji". Navarili smo se vise nego ikad, pricali smo opusteno, smejali se... Bila sam srecna. Negde posle ponoci smo sedeli jedno pored drugog na trosedu, poceli smo da se golicamo, udaramo jastucima, salili smo se prisno, niko nije postojao osim nas dvoje. Pitao me je da li mi je neko ikad masirao oci i da li zelim da mi on to uradi. Ta masaza mi je izazvala zmarce kakve nikad nisam osetila. Ocekivala sam poljubac posle toga i dobila sam ga u celo. Tada sam se najvise uplasila da sam izgubila svaku sansu da budem njegova. Medjutim, posle jos jedne ture golicanja sam dobila slucajni udarac u nos i time zasluzila prvi poljubac "da prodje". Taj poljubac me je smirio, usrecio, oslobodio svih strahova i oslobodio ljubav u meni. Bila sam Dusanova i on je bio moj.

 

Sada nosim prsten na ruci kojim me je verio na nasu prvu godisnjicu. Srecnija sam nego ikad, zadovoljna prvi put svojim zivotom i onim sto mi u zivotu sledi. Nemam strahove za buducnost, vidim je kao svetlu i punu ljubavi, jer to mogu sa mojim Dusanom. Bogu hvala.